Kako to otprilike izgleda:
Pošaljite vašem dragom Hairy Mail, sigurno će se obradovati! .o)
понедељак, 29. септембар 2008.
Hairy Mail
Hairy Mail je veb sajt, gde u par jednostavnih koraka možete napisati poruku na leđima maljavog muškarca, ili ukucati ono što želite da napišete u "type a message" modu, a zatim tu poruku i proslediti putem e-mail-a, a zanimljivo je i to da potpuno anonimno možete nekome poslati svoje hairy mail umetničko delo. Ne zaboravite da budete kreativni! .o)
Kako to otprilike izgleda:
Pošaljite vašem dragom Hairy Mail, sigurno će se obradovati! .o)
Kako to otprilike izgleda:
Pošaljite vašem dragom Hairy Mail, sigurno će se obradovati! .o)
четвртак, 25. септембар 2008.
Medonja Dana - Četvrtak
Izložba "The Company of Men" je i dalje otvorena .o)
(Kliknite za veću sliku)
недеља, 21. септембар 2008.
Bear Magazine se vratio!
Bear Magazine je posle duže pauze počeo ponovo to da izlazi, i to potpuno besplatno. Naslovnu stranicu, povratničkog, 65. broja krasi niko drugi do najpoznatiji medonja porno industrije, Jack Radcliffe. Ukoliko želite, novi broj možete naručiti potpuno besplatno, samo ćete morati da platite poštarinu od oko 300 dinara. Časopis će vam stići u beloj koverti, bez ikakvog "bear" obeležja, tako da ne morate brinuti o privatnosti.
65. Broj možete naručiti na ovom linku
65. Broj možete naručiti na ovom linku
петак, 19. септембар 2008.
Medonje Dana - Petak
Nastavljamo sa serijom slika Blake Littlea sa izložbe "The Company of Men".
Uživajte! .o)
Uživajte! .o)
(Kliknite za veću sliku)
Biti gay u Srbiji
Procena je da u Srbiji živi između 600.000 i 700.000 osoba seksualno okrenutih istom polu. Taj prosek od desetak odsto od ukupne populacije uklapa se u svetske trendove, ali za razliku od istinski demokratskog zapadnog sveta biti gej ovde podrazumeva život u getu, brojne oblike diskriminacije i pendrek komunikaciju sa ugroženim „muškarčinama“.
Piše: Lidija Obradović
Izvor: magazin Prestup
edno od retkih istraživanja seksualnih sklonosti koje je obuhvatilo i homoseksualne, urađeno davne 1994, pokazalo je da su svaka treća žena i svaki peti muškarac u Srbiji imali bar jedno homoseksualno iskustvo. Prema procenama gej/lezbo udruženja i stručnjaka koji se bave ovim pitanjem, broj onih koji su trajno okrenuti istom polu kreće se između 600.000 i 700.000. Doda li se tome da je predsednik Boris Tadić, gostujući prošle godine na jednoj stranoj državnoj televiziji, našao za shodno da pomene i seksualnu različitost i toleranciju prema osobama drugačije seksualne orijentacije od njegove, mogao bi se steći utisak da su Srbi rasterećen narod oslobođen predrasuda.
No, to je velika zabluda. Homofobija caruje. a oblici diskriminacije množe se brže nego udruženja koja pokušavaju da odbrane pravo na različitost i na život dostojan čoveka.
Najdrastičniji primer „prevaspitavanja“ domaće homoseksualne populacije bila je prva (i poslednja) gej/lezbo parada 2001. godine, na Međunarodni dan ponosa homoseksualno opredeljenih osoba. Stotinak aktivista našlo se tada u obruču oko hiljadu neistomišljenika, muškaraca koji su bejzbol palicama, uz grubo vređanje, rasturili skup. Povređeno je tridesetak osoba, među kojima se našlo šest maloletnika i dva policajca. Umešali su se i predstavnici crkve. Sveštenik Žarko Gavrilović gej paradu je nazvao „zlom satanskim“ i „nastranošću koju treba osuditi i lečiti“. Tadašnja politička elita ocenila je da se „ništa drugo nije ni moglo očekivati na tadašnjem nivou političke i svake druge kulture“, a tek nekolicina nevladinih organizacija oštro je osudila nasilje.
Od tada, umesto javnih skupova, homoseksualna zajednica svoj dan obeležava konferencijama za štampu, saopštenjima i svođenjem godišnjih računa da li su napravili makar mali pomak u svoju korist.
U zemlji Srbiji to se čini nemogućom misijom.
Istraživanje dnevnog lista „Politika“ i Agencije za ispitivanje javnog mnjenja „Faktor plus“ o odnosu prema homoseksualcima, rađeno 2001, pokazalo je tvrdokornu rigidnost i elementarnu neupućenost u problem. Čak 76 odsto anketiranih ubeđeno je da je reč o bolesti odnosno bolesnim muškarcima i ženama. Da može, svaki drugi ispitanik poslao bi ih na bolničko lečenje i prekinuo bi svaki kontakt sa osobom koja pokazuje sklonosti ka istom polu. Oni nisu poželjni ni kao komšije u stambenim zgradama, a protiv legalizacije homoseksualnih veza je čak 85 odsto građana Srbije. Svaki četvrti anketirani smatra da javne skupove seksualnih „izroda“ ne samo da treba zabraniti već i da homoseksualce i lezbijke treba proterati iz Srbije, podržavajući i nasilje koje je ispoljeno na gej/lezbo paradi iste godine.
Izopšteni iz socijalne sredine, često i iz porodice, svi oni koji su spremni da javno deklarišu svoje seksualno opredeljenje gotovo na svakom koraku doživljavaju neprijatnosti. Repertoar diskriminacije je širok.
Kako je na svom sajtu objavila Gej-strejt alijansa, dvojici homoseksualaca prošlog leta nije dozvoljeno da dobrovoljno daju krv. Kada su, pre davanja, popunili upitnik u kojem ne postoje pitanja o rizičnom seksualnom ponašanju, ali zato ima onih koji se direktno tiču seksualne orijentacije davaoca, doktorka im je rekla da spadaju u rizičnu grupu i da je lekarima izričito zabranjeno uzimanje krvi od homoseksualaca. Takav je nalog dala načelnica Instituta za transfuziju krvi Srbije, kršeći time sva etička načela i pravila lekarske profesije, zakone Srbije, međunarodno pravo i stručni stav Svetske zdravstvene organizacije. Naime, ova globalno referentna ustanova je još pre 16 godina ukinula koncept rizičnih grupa i uvela standard rizičnog seksualnog ponašanja, bez ulaženja u prirodu tog odnosa.
Ove slučajeve diskriminacije koji nisu usamljeni Alijansa je prijavila Ministarstvu zdravlja, između ostalog i zbog toga što Institut za transfuziju krvi Srbije neovlašćeno prikuplja podatke i pravi evidenciju lezbijki, homoseksualaca i biseksualaca, kršeći jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na privatnost. Reakcija Ministarstva je izostala.
Grupa za lezbijska ljudska prava „Labris“ tražila je zaštitu Svetske zdravstvene organizacije, jer se Srpsko lekarsko društvo godinama opiralo da zvanično potvrdi višedecenijski stav ove institucije da homoseksualnost nije bolest. Etički komitet SLD pismeno im je objasnio da to ne mogu da učine, jer „postoje mnoge kontroverze koje se odnose na ovaj problem, kako u medicini, tako i društvu“. Tek nedavno Srpsko lekarsko društvo je promenio svoj stav.
Udruženje za promociju ljudskih prava seksualno različitih „Prajd“ javno je progovorilo o slučaju mladića koji nije mogao da se upiše u četvrti razred srednje škole, jer se saznalo da je gej kada je direktorka škole insistirala da joj kaže zašto se odselio iz roditeljskog doma. Mladić je iz kuće izbačen, a u školu se upisao tek posle intervencije visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Do tada su i dotična škola i Ministarstvo prosvete ostali gluvi i nemi na buku koju je ovim povodom gej zajednica podigla u medijima.
Jedan od aktivista „Kvirije“, organizacije koja se bavi pitanjima i afirmacijom prava i kulture seksualnih manjina, nije mogao u bolnici da obiđe svog partnera jer je to pravo po zakonu omogućeno samo članovima porodice, bračnim i vanbračnim partnerima. On se nije uklopio ni u jednu od kategorija. Analogno ovome, „Kvirija“ navodi i da homoseksualni parovi, budući da im nije omogućeno da se venčavaju, ne mogu ni zajednički da konkurišu za stambene kredite, niti da koriste bilo koja druga prava koja proističu iz zakona o braku i porodici.
Budući da su i mediji homofobični, često skloni da objavljuju tekstove pune netolerancije i govora mržnje, pravo na različitost nije lako braniti ni pred sudovima jer, kako svedoče aktivisti „Prajda“, teško dobijaju i pravnu pomoć od etabliranih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Uz njih je jedino Helsinški odbor koji zastupa homoseksualce i lezbijke pred sudovima u Srbiji.
A kada je Centar za promociju prava seksualnih manjina „Gayten“ namerio da iznajmi nekoliko bilborda u Beogradu za promociju svoje kampanje „Zajedno različiti“, bez namere da propagira homoseksualizam, agencija u čijem su vlasništvu ovi oglasni mediji odbila je saradnju, ne želeći da se njihovo ime dovodi u bilo kakvu vezu sa lezbijkama i homoseksualcima.
Da ta veza nije poželjna, iskusile su političke partije koje su bile spremne da podrže seksualnu različitost. Socijaldemokratska unija i Liga socijaldemokrata Vojvodine jedine u svojim programima govore o zaštiti prava seksualnih manjina, a SDU je jedina stranka koja je 2001. godine izašla sa predlogom zakonskog regulisanja zajednice života osoba istog pola. Javnost je bila zgrožena, stranka je žigosana kao „pederska“, kao i njen lider Žarko Korać.
Pomenuti primeri ogoljene diskriminacije i homofobije samo su vrh ledenog brega. Gotovo da nema pripadnika seksualnih manjina koji na svojoj koži nije doživeo niz neprijatnosti u susretu sa institucijama, socijalnim okruženjem i porodicom.
Kako svedoči Minja Erić, psihoanalitičar i terapeut, malo je roditelja koji prihvataju svoje seksualno „obeleženo“ dete i pružaju mu podršku, bez obzira na to kako se intimno osećali. Ima i neodlučnih koji ne znaju kako da se postave, pa je i njima potrebna psihološka pomoć. Ali najčešće očevi nisu u stanju da prihvate sinovljevu homoseksualnost i neretko izjavljuju tokom psihoterapeutskih seansi da će pre ubiti i sebe i dete nego da to prihvate.
Fizička nesigurnost dominantno je osećanje, ali i jedan od najvećih problema pripadnika seksualnih manjina u Srbiji. Brutalni, ničim ne izazvani nasrtaji na homoseksualce i lezbijke su česti. Žrtve se nerado obraćaju policiji za pomoć, iz straha od otkrivanja sopstvene seksualnosti, što bi im donelo dodatne probleme. Nekažnjeno nasilje tako dobija društveni legitimitet.
Istraživanje o diskriminaciji seksualnih manjina, urađeno pre tri godine pod okriljem nekoliko gej/lezbo organizacija, pokazalo je da je dve trećine homoseksualaca i lezbijki doživelo nasilje zbog svoje seksualne orijentacije. Ono koje je imalo elemente egzistencijalne ugroženosti iskusilo je 24 odsto ispitanika, a većina njih život je nastavila bez podrške porodice koja ih je odbacila, uskratila im materijalnu podršku i izbacila ih iz doma.
Osim porodice, najžešći protivnici homoseksualaca su desničarske, neonacističke i paracrkvene grupe za koje se pretpostavlja da u okviru svojih kompaktnih sredina kao zmija noge skrivaju sopstvene homoseksualne sklonosti ili otvorenu homoseksualnost. U spoljnom svetu štite se agresivnošću prema sebi sličnima jer bilo je i biće – napad je najbolja odbrana.
Kako navodi nedeljnik „Vreme“, uzroci homofobije i agresivnog odnosa prema seksualnim manjinama su raznoliki. Neki stručnjaci ih vide u neznanju iz kojeg proističu i predrasude, drugi u nesvesno prihvaćenim stereotipima. Psihoanalitičari su skloni da razlog svedu na onu narodnu „svako se češe tamo gde ga svrbi“, objašnjavajući netoleranciju samoodbranom od osećanja sopstvenih slabih tačaka, odnosno latentnog homoseksualizma. Ima i mišljenja da je muška homoseksualnost i u prošlosti i danas proganjana ne zbog verovanja u njenu patologiju već zbog tradicionalnog povezivanja sa ženskim osobinama koje ispoljava gej populacija.
Dominantne su empatija, nenasilje, pacifizam, altruizam – istorijski i kulturološki tretirane kao manje vredne, otuda i potiskivane kao nepoželjne kod muškaraca, moćnih i dominantnih nosilaca svih društvenih zbivanja.
Minja Erić je već godinama zagovornik stava da gej populacija mora da ima svoja prava, ista kao i svi drugi ljudi. Zbog institucionalog i vaninstitucionalnog odbijanja društva da ih socijalno i zakonski integriše u svoj korpus, postoji stalni antagonizam. Napetost koja se stvara i održava često prerasta u političko pitanje nedostatka demokratičnosti i uskraćivanja osnovnih ljudskih prava. Uz to, društveni stavovi u patrijarhalnom društvu teško se i sporo menjaju. Ali, po njenom sudu, nade ima, jer sudeći po njenim pacijentima pomaci postoje. No, pitanje je da li ti mali iskoraci mogu da postanu i proces stalnog napredovanja.
I dok se nemala zajednica seksualno izopštenih i obespravljenih nada boljim danima, homofobičnu Srbiju čeka ulazak u Evropsku uniju. Jedna od obaveza je i usvajanje zakona protiv diskriminacije seksualnih manjina. Predlog zakona je sačinjen i kada ga usvoji Vlada, ući će u skupštinsku proceduru.
Kada će se to desiti – ne zna se...
*Ostatak teksta možete pročitati na B92 Blogu
Piše: Lidija Obradović
Izvor: magazin Prestup
edno od retkih istraživanja seksualnih sklonosti koje je obuhvatilo i homoseksualne, urađeno davne 1994, pokazalo je da su svaka treća žena i svaki peti muškarac u Srbiji imali bar jedno homoseksualno iskustvo. Prema procenama gej/lezbo udruženja i stručnjaka koji se bave ovim pitanjem, broj onih koji su trajno okrenuti istom polu kreće se između 600.000 i 700.000. Doda li se tome da je predsednik Boris Tadić, gostujući prošle godine na jednoj stranoj državnoj televiziji, našao za shodno da pomene i seksualnu različitost i toleranciju prema osobama drugačije seksualne orijentacije od njegove, mogao bi se steći utisak da su Srbi rasterećen narod oslobođen predrasuda.
No, to je velika zabluda. Homofobija caruje. a oblici diskriminacije množe se brže nego udruženja koja pokušavaju da odbrane pravo na različitost i na život dostojan čoveka.
Najdrastičniji primer „prevaspitavanja“ domaće homoseksualne populacije bila je prva (i poslednja) gej/lezbo parada 2001. godine, na Međunarodni dan ponosa homoseksualno opredeljenih osoba. Stotinak aktivista našlo se tada u obruču oko hiljadu neistomišljenika, muškaraca koji su bejzbol palicama, uz grubo vređanje, rasturili skup. Povređeno je tridesetak osoba, među kojima se našlo šest maloletnika i dva policajca. Umešali su se i predstavnici crkve. Sveštenik Žarko Gavrilović gej paradu je nazvao „zlom satanskim“ i „nastranošću koju treba osuditi i lečiti“. Tadašnja politička elita ocenila je da se „ništa drugo nije ni moglo očekivati na tadašnjem nivou političke i svake druge kulture“, a tek nekolicina nevladinih organizacija oštro je osudila nasilje.
Od tada, umesto javnih skupova, homoseksualna zajednica svoj dan obeležava konferencijama za štampu, saopštenjima i svođenjem godišnjih računa da li su napravili makar mali pomak u svoju korist.
U zemlji Srbiji to se čini nemogućom misijom.
Istraživanje dnevnog lista „Politika“ i Agencije za ispitivanje javnog mnjenja „Faktor plus“ o odnosu prema homoseksualcima, rađeno 2001, pokazalo je tvrdokornu rigidnost i elementarnu neupućenost u problem. Čak 76 odsto anketiranih ubeđeno je da je reč o bolesti odnosno bolesnim muškarcima i ženama. Da može, svaki drugi ispitanik poslao bi ih na bolničko lečenje i prekinuo bi svaki kontakt sa osobom koja pokazuje sklonosti ka istom polu. Oni nisu poželjni ni kao komšije u stambenim zgradama, a protiv legalizacije homoseksualnih veza je čak 85 odsto građana Srbije. Svaki četvrti anketirani smatra da javne skupove seksualnih „izroda“ ne samo da treba zabraniti već i da homoseksualce i lezbijke treba proterati iz Srbije, podržavajući i nasilje koje je ispoljeno na gej/lezbo paradi iste godine.
Izopšteni iz socijalne sredine, često i iz porodice, svi oni koji su spremni da javno deklarišu svoje seksualno opredeljenje gotovo na svakom koraku doživljavaju neprijatnosti. Repertoar diskriminacije je širok.
Kako je na svom sajtu objavila Gej-strejt alijansa, dvojici homoseksualaca prošlog leta nije dozvoljeno da dobrovoljno daju krv. Kada su, pre davanja, popunili upitnik u kojem ne postoje pitanja o rizičnom seksualnom ponašanju, ali zato ima onih koji se direktno tiču seksualne orijentacije davaoca, doktorka im je rekla da spadaju u rizičnu grupu i da je lekarima izričito zabranjeno uzimanje krvi od homoseksualaca. Takav je nalog dala načelnica Instituta za transfuziju krvi Srbije, kršeći time sva etička načela i pravila lekarske profesije, zakone Srbije, međunarodno pravo i stručni stav Svetske zdravstvene organizacije. Naime, ova globalno referentna ustanova je još pre 16 godina ukinula koncept rizičnih grupa i uvela standard rizičnog seksualnog ponašanja, bez ulaženja u prirodu tog odnosa.
Ove slučajeve diskriminacije koji nisu usamljeni Alijansa je prijavila Ministarstvu zdravlja, između ostalog i zbog toga što Institut za transfuziju krvi Srbije neovlašćeno prikuplja podatke i pravi evidenciju lezbijki, homoseksualaca i biseksualaca, kršeći jedno od osnovnih ljudskih prava – pravo na privatnost. Reakcija Ministarstva je izostala.
Grupa za lezbijska ljudska prava „Labris“ tražila je zaštitu Svetske zdravstvene organizacije, jer se Srpsko lekarsko društvo godinama opiralo da zvanično potvrdi višedecenijski stav ove institucije da homoseksualnost nije bolest. Etički komitet SLD pismeno im je objasnio da to ne mogu da učine, jer „postoje mnoge kontroverze koje se odnose na ovaj problem, kako u medicini, tako i društvu“. Tek nedavno Srpsko lekarsko društvo je promenio svoj stav.
Udruženje za promociju ljudskih prava seksualno različitih „Prajd“ javno je progovorilo o slučaju mladića koji nije mogao da se upiše u četvrti razred srednje škole, jer se saznalo da je gej kada je direktorka škole insistirala da joj kaže zašto se odselio iz roditeljskog doma. Mladić je iz kuće izbačen, a u školu se upisao tek posle intervencije visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Do tada su i dotična škola i Ministarstvo prosvete ostali gluvi i nemi na buku koju je ovim povodom gej zajednica podigla u medijima.
Jedan od aktivista „Kvirije“, organizacije koja se bavi pitanjima i afirmacijom prava i kulture seksualnih manjina, nije mogao u bolnici da obiđe svog partnera jer je to pravo po zakonu omogućeno samo članovima porodice, bračnim i vanbračnim partnerima. On se nije uklopio ni u jednu od kategorija. Analogno ovome, „Kvirija“ navodi i da homoseksualni parovi, budući da im nije omogućeno da se venčavaju, ne mogu ni zajednički da konkurišu za stambene kredite, niti da koriste bilo koja druga prava koja proističu iz zakona o braku i porodici.
Budući da su i mediji homofobični, često skloni da objavljuju tekstove pune netolerancije i govora mržnje, pravo na različitost nije lako braniti ni pred sudovima jer, kako svedoče aktivisti „Prajda“, teško dobijaju i pravnu pomoć od etabliranih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Uz njih je jedino Helsinški odbor koji zastupa homoseksualce i lezbijke pred sudovima u Srbiji.
A kada je Centar za promociju prava seksualnih manjina „Gayten“ namerio da iznajmi nekoliko bilborda u Beogradu za promociju svoje kampanje „Zajedno različiti“, bez namere da propagira homoseksualizam, agencija u čijem su vlasništvu ovi oglasni mediji odbila je saradnju, ne želeći da se njihovo ime dovodi u bilo kakvu vezu sa lezbijkama i homoseksualcima.
Da ta veza nije poželjna, iskusile su političke partije koje su bile spremne da podrže seksualnu različitost. Socijaldemokratska unija i Liga socijaldemokrata Vojvodine jedine u svojim programima govore o zaštiti prava seksualnih manjina, a SDU je jedina stranka koja je 2001. godine izašla sa predlogom zakonskog regulisanja zajednice života osoba istog pola. Javnost je bila zgrožena, stranka je žigosana kao „pederska“, kao i njen lider Žarko Korać.
Pomenuti primeri ogoljene diskriminacije i homofobije samo su vrh ledenog brega. Gotovo da nema pripadnika seksualnih manjina koji na svojoj koži nije doživeo niz neprijatnosti u susretu sa institucijama, socijalnim okruženjem i porodicom.
Kako svedoči Minja Erić, psihoanalitičar i terapeut, malo je roditelja koji prihvataju svoje seksualno „obeleženo“ dete i pružaju mu podršku, bez obzira na to kako se intimno osećali. Ima i neodlučnih koji ne znaju kako da se postave, pa je i njima potrebna psihološka pomoć. Ali najčešće očevi nisu u stanju da prihvate sinovljevu homoseksualnost i neretko izjavljuju tokom psihoterapeutskih seansi da će pre ubiti i sebe i dete nego da to prihvate.
Fizička nesigurnost dominantno je osećanje, ali i jedan od najvećih problema pripadnika seksualnih manjina u Srbiji. Brutalni, ničim ne izazvani nasrtaji na homoseksualce i lezbijke su česti. Žrtve se nerado obraćaju policiji za pomoć, iz straha od otkrivanja sopstvene seksualnosti, što bi im donelo dodatne probleme. Nekažnjeno nasilje tako dobija društveni legitimitet.
Istraživanje o diskriminaciji seksualnih manjina, urađeno pre tri godine pod okriljem nekoliko gej/lezbo organizacija, pokazalo je da je dve trećine homoseksualaca i lezbijki doživelo nasilje zbog svoje seksualne orijentacije. Ono koje je imalo elemente egzistencijalne ugroženosti iskusilo je 24 odsto ispitanika, a većina njih život je nastavila bez podrške porodice koja ih je odbacila, uskratila im materijalnu podršku i izbacila ih iz doma.
Osim porodice, najžešći protivnici homoseksualaca su desničarske, neonacističke i paracrkvene grupe za koje se pretpostavlja da u okviru svojih kompaktnih sredina kao zmija noge skrivaju sopstvene homoseksualne sklonosti ili otvorenu homoseksualnost. U spoljnom svetu štite se agresivnošću prema sebi sličnima jer bilo je i biće – napad je najbolja odbrana.
Kako navodi nedeljnik „Vreme“, uzroci homofobije i agresivnog odnosa prema seksualnim manjinama su raznoliki. Neki stručnjaci ih vide u neznanju iz kojeg proističu i predrasude, drugi u nesvesno prihvaćenim stereotipima. Psihoanalitičari su skloni da razlog svedu na onu narodnu „svako se češe tamo gde ga svrbi“, objašnjavajući netoleranciju samoodbranom od osećanja sopstvenih slabih tačaka, odnosno latentnog homoseksualizma. Ima i mišljenja da je muška homoseksualnost i u prošlosti i danas proganjana ne zbog verovanja u njenu patologiju već zbog tradicionalnog povezivanja sa ženskim osobinama koje ispoljava gej populacija.
Dominantne su empatija, nenasilje, pacifizam, altruizam – istorijski i kulturološki tretirane kao manje vredne, otuda i potiskivane kao nepoželjne kod muškaraca, moćnih i dominantnih nosilaca svih društvenih zbivanja.
Minja Erić je već godinama zagovornik stava da gej populacija mora da ima svoja prava, ista kao i svi drugi ljudi. Zbog institucionalog i vaninstitucionalnog odbijanja društva da ih socijalno i zakonski integriše u svoj korpus, postoji stalni antagonizam. Napetost koja se stvara i održava često prerasta u političko pitanje nedostatka demokratičnosti i uskraćivanja osnovnih ljudskih prava. Uz to, društveni stavovi u patrijarhalnom društvu teško se i sporo menjaju. Ali, po njenom sudu, nade ima, jer sudeći po njenim pacijentima pomaci postoje. No, pitanje je da li ti mali iskoraci mogu da postanu i proces stalnog napredovanja.
I dok se nemala zajednica seksualno izopštenih i obespravljenih nada boljim danima, homofobičnu Srbiju čeka ulazak u Evropsku uniju. Jedna od obaveza je i usvajanje zakona protiv diskriminacije seksualnih manjina. Predlog zakona je sačinjen i kada ga usvoji Vlada, ući će u skupštinsku proceduru.
Kada će se to desiti – ne zna se...
*Ostatak teksta možete pročitati na B92 Blogu
четвртак, 18. септембар 2008.
Medonja Dana - Četvrtak
Narednih par dana ćemo vam pokazati slike sa "The Company of Men" izložbe u Nju Jorku, fotografa Blake Little-a.
Blake Little je poznati fotograf koji je, između ostalih, radio za Entertainment Weekly, Time i Esquire.
Ako ste kojim slučajem u Nju Jorku, izložbu "The Company of Men" možete pogledati u Wessel + O'Connor galeriji od 18. Septembra do 1. Novembra.
Blake Little je poznati fotograf koji je, između ostalih, radio za Entertainment Weekly, Time i Esquire.
Ako ste kojim slučajem u Nju Jorku, izložbu "The Company of Men" možete pogledati u Wessel + O'Connor galeriji od 18. Septembra do 1. Novembra.
недеља, 14. септембар 2008.
Chuecatown (Grad momaka)
Ukoliko do sada niste odgledali odličnu špansku komediju Chuecatown, preporučujemo da to obavezno uradite.
Chuecatown možete pogledati i na HBO-u i to u:
Sinopsis:
Viktor radi u agenciji za posredovanje u prometu nekretnina u poznatom delu Madrida po imenu Čueka, postojbini madridske živopisne homoseksualne scene.
Ali on krije užasnu tajnu: do stanova za prodaju dolazi tako što ubija stare dame koje žive u njima. Zatim ih renovira i uređuje da bi ih prodao homoseksualnim parovima sa većom kupovnom moći. Njegov kranji cilj je da pretvori Čueku u četvrt nalik londonskom Sohou. Rej, koji živi u jednom od stambenih blokova Čueke sa svojim partnerom Leom, nasleđuje susedni stan nakon što je Viktor ubio prethodnu vlasnicu. On odlučuje da ga pokloni svojoj majci Antoniji, staroj dami koja svuda gura svoj nos i i stalno se meša u njegovu vezu sa Leom koga prezire. Reklo bi se da se Viktorova naredna žrtva upravo pojavila na sceni... Ali on nije računao na inspektorku Milu, ekscentričnu ženu sa mnogim fobijama, koja vrši istragu nedavnih događaja zajedno sa svojim sinom Luisom. A nije računao ni na neprilike koje će imati u zavođenju Lea kako bi dobio pristup njegovom stanu, da bi mogao da ubije Antoniju.
Par screencap-ova sa protagonistima, čisto da vas zainteresujemo za film ;o):
Chuecatown možete pogledati i na HBO-u i to u:
- Sredu 17.09. (16:45)
- Četvrtak 18.09. (09:45)
- Ponedeljak 22.09. (00:00)
Sinopsis:
Viktor radi u agenciji za posredovanje u prometu nekretnina u poznatom delu Madrida po imenu Čueka, postojbini madridske živopisne homoseksualne scene.
Ali on krije užasnu tajnu: do stanova za prodaju dolazi tako što ubija stare dame koje žive u njima. Zatim ih renovira i uređuje da bi ih prodao homoseksualnim parovima sa većom kupovnom moći. Njegov kranji cilj je da pretvori Čueku u četvrt nalik londonskom Sohou. Rej, koji živi u jednom od stambenih blokova Čueke sa svojim partnerom Leom, nasleđuje susedni stan nakon što je Viktor ubio prethodnu vlasnicu. On odlučuje da ga pokloni svojoj majci Antoniji, staroj dami koja svuda gura svoj nos i i stalno se meša u njegovu vezu sa Leom koga prezire. Reklo bi se da se Viktorova naredna žrtva upravo pojavila na sceni... Ali on nije računao na inspektorku Milu, ekscentričnu ženu sa mnogim fobijama, koja vrši istragu nedavnih događaja zajedno sa svojim sinom Luisom. A nije računao ni na neprilike koje će imati u zavođenju Lea kako bi dobio pristup njegovom stanu, da bi mogao da ubije Antoniju.
Par screencap-ova sa protagonistima, čisto da vas zainteresujemo za film ;o):
Village People dobili zvezdu na Bulevaru slavnih
Gej pop supergrupa, Village People najzad su dobili svoju zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih.
Vlasnici čuvenog hita "Y.M.C.A." proslavili su tridesetogodišnjicu postojanja grupe, uz otrkivanje svoje zvezde, koja se nalazi između zvezda Liberacea i Betty Grable, 12. septembra. Otkrivanju zvezde prisustvovalo je nešto više od 300 fanova, koji su, na kraju ceremonije zapevali njihov čuveni hit "Macho Man".
Village People nekad:
... I sad:
Današnju postavku Village People-a čine: Alexander Briley, David Hodo, Ray Simpson, Felipe Rose, Jeff Olson and Eric Anzalone.
петак, 12. септембар 2008.
Prodat Mr. Beanov "Teddy Bear"
U britanskom okrugu West Midlands na zapadu Engleske održala se posebna aukcija na kojoj su se, između ostalog, prodavali i medvedići od kojih je jedan bio i popularni Mr. Beanov "Teddy bear". Naime, glumac je u dobrotvorne svrhe odlučio da donira svog medvedića koji se na Bonamsovoj aukciji u malom gradiću Knowle prodao za 180 funti (približno 17 280 dinara). Iako je prvobitno planirao da Teddy Beara pokloni muzeju "Teddy Bear" u Stratfordu na Avonu, vlasnik muzeja Gyles Brandreth je zatvorio taj muzej i odlučio da predmete iz kolekcije proda na aukciji.
Muzej je bio osnovan pre 21 godinu i postao neviđena atrakcija u Warwickshireu nakon čega se, iz nepoznatih razloga, preselio u Wimbledon. "Imali smo više od milion poserilaca tokom godine, od obožavatelja medvedića do članova kraljevske obitelji. Nakon 21 godine rada, muzej je dosegao svoj razvojni vrhunac i smatram da je sad vreme za nove vlasnike ove unikatne kolekcije", rekao je Gyles Brandreth. Iz muzejske kolekcije prodato je i minijaturno "Labuđe pozorište" u kojem je bio postavljen "The Merry Bears of Windsor", kao i unikatna viktorijanska kuća za lutke koja je na aukciji postigla cenu od 768 funti (približno 73 728 dinara).
"A minijatura kraljevskog šekspirijanskog pozorišta, zajedno s kolekcijom medvedića prodata je za 72 funte", rekla je menadžerka Bonamsove aukcije. Od svih predmeta jedino se nije prodao medvedić visok 3,3 metra koji je muzej godinama krasio na njegovom ulazu. Isto tako, prodao se medvedić Paddington koji je bio prvi meda koji se pojavio na televiziji, baš kao i Lord Sebastianov Flyte-ov medvedić Aloysius iz novele "Brideshead Revisited", književnice Evelyn Waugh, prema kojem se kasnije snimio i film s Emmom Thompson i Matthewom Goodeom u glavnim ulogama.
"Svi medvedići koji su se prodali su iz moje privatne kolekcije. Nažalost, za sve njih kod kuće nema dovoljno mesta. To što ću ih na aukciji sve izgubiti i za mene će biti veliki gubitak jer sam s njima živeo godinama, međutim, nadam se kako će novi vlasnici moje medvediće voleti baš kao što sam ih ja voleo", tužno je prie aukcije rekao vlasnik muzeja Teddy Bear, Gyles Brandret.
уторак, 9. септембар 2008.
Pesma Dana: Laka - Medžed
Pesmu preslušajte na YouTube-u, pošto zvanični spot za pesmu "Medžed" ne postoji.
Opet sam prećer'o, puno sam večer'o,
mozak kalirao i inhalirao k'o medžed,
guzica javila, da je izjavila
stomak je sretniji samo kompletniji, k'o medžed.
Mama baci mi ključ, kod srca mi je hladno
ako ručak je vruć a kod očiju gladno.
Mama baci mi ključ ako ručak je vruć
Ne smijem propasti, moram se dopasti
i bit' ću strasniji ako sam masniji k'o medžed.
Opet sam plakao režući luk
od sreće skakao, volim te ja kao medžed.
Volim te k'o medžed...
недеља, 7. септембар 2008.
Dobrodošlica
Dragi posetioci, dobrodošli na, za sada jedini portal/blog posvećen gay bear zajednici u Srbiji.
Odmah na početku treba napomenuti da ovo nije "jednokratni" projekat, i da će ovaj portal trajati dok god bude bilo interesovanja za njega, a iskreno se nadamo da će ga biti .o)
Ovaj blog pružiće vam većinu bitnih i nebitnih informacija iz sveta bear zajednice, tako da se ovde nalazi otprilike sve što vam treba. .o)
Blog je još uvek u fazi konstrukcije, tako da su nam vaši komentari, predlozi, primedbe i pohvale od velikog značaja. Na raspolaganju su vam e-mail i komentari, ne budite lenji, već pišite .0) Takođe ukoliko se neko oseća shodnim da doprinese sadržaju bloga ili bilo na koji način želi da se izrazi preko ovog bloga neka nas kontaktira na prethodno pomenuti e-mail, jer je ovaj blog tu zbog zajdednice. :)
Kao što i sami znate, bear scena u Srbiji i ne postoji, pa se nadamo da je ovaj blog prvi korak ka stvaranju iste. Može se reći da je to i jedan od osnovnih ciljeva ovog bloga, zato nam se pridružite i pomozite da taj cilj i ostvarimo. .o)
Sada, kada smo obavili ovaj formalni deo, možemo krenuti sa "blogerisanjem".
Bear Hugs od Vcub-a i RoboCub-a .o)
Пријавите се на:
Постови (Atom)
Постови
